Živimo u svetu prepunom informacija, odsečeni od iskonskinskih doživljaja. Neobraćajući pažnju na nas same i sve više gubeći vezu sa prirodom, postajemo otuđeni i zarobljeni - kako u fizičke, tako i u mentalne kalupe.

Ovaj projekat je nastao kao odgovor na pomenutu situaciju i kao odgovor na zahteve i želje investitora  za stvaranjem novog doma i novog života za  generacije koje dolaze i kao takav, ovaj projekat predstavlja težnju za novom i čistom stvaralačkom energijom, težnju za drugačijim poimanjem, težnju za drugačijim prostorom.

Postavljanjem celokupnog garderobera u prostor hodnika, ostale prostorne celine postaju rasterećene. Pročišćena geometrija i volumetrija, u kombinaciji sa svetlom (kako prirodnim tako i veštačkim) i izraženom jasnoćom i jednostavnošću, kako u detalju, tako i u organizaciji samog prostora, odmaraju korisnika od suvišnog i od nepotrebnog, omogućavajući mu da se prepusti jednostavnošću geometrije različitih prostornih celina i kubatura.

Sa druge strane, funkcionalna povezanost volumena omogućava kontinuirano kretanje kroz sam prostor, postavljajući toalet i kuhunju kao centralne elemente organizacije prostora, čime se ostvaruje pristup terasi i hodniku, kako iz spavaće sobe tako i iz dnevnog boravka.

Materijalizacija je jasna i jednostavna - pored parketa i vešto obrađenog furniranog medijapana, sa teksturom i bojom hrasta, belih zidova i plafona, provlače se i granitne pločice formata 60*60, smaknute na pola sloga i precizno slagane u celom formatu formirajući dimenzije hodnika, kupatila i terase.  Skladnost dislociranog modula i različite visine obloge u pločicama, varira u ovim prostorima doprinoseći i dodajući raznolikosti doživljaja.

Takođe, prijatnosti atmosfere  samog ambijenta doprinose kosine (u srpskoj arhitekturi, u većini slučajeva, nedovoljno razvijen motiv krova), koje pomeraju granice ustaljenih osećaja da živimo u kutijama istih visina, vraćajući nas domu kao skloništu, kao pećini, kao volumenu.